о АУТОРУ

судбина, шта ли, усмери мене, старости блиског (65 г.) књижевној пустоловини мада ме ништа као грађевинца за такав посао не препоручује. превагну ипак намера да од густих магли у глави залутам у окаснеле фантазије, а све се надајући да ћу напабирченим речима успети одвојити од мање важног битно те набасати и на праве теме да се размахнем текстуално . јер, ко зна шта ми гени наменише у (полу)мраку 18. века, када ми је на Преткињу у оквиру програма бечког царског двора који је множину немачког живља дунавском лађом од Регенсбурга спустио у пределе Војводине, случајем набасао Предак ми и мада стерилан, заче нам лозу, веле породичне књиге.
Како је прошлост одавно постала непоуздана, па стога и полуистинама подложна. јер, препричавало се препричано с колена на колено, једни су били маштовитији, други мање, лагало се углавном, не би ли се нека важност родовнику породичном приписала, мантрично својство, шта ли ? а гоља до гоље бејасмо, са малим узлетима појединаца, заслужних помена, углавном већина су били падови, извитоперене личности на срамоту ширег рода те комшилука веома битног у креирању јавног мишљења о мојим, бар у паланачкој средини тадашње Бач-Бодрошке жупаније, док ветрови, ах, ти ветрови, дували су Војводином равном мешајући ми у фамилији народности разноразне глава-рац, дупе-тот, рађало се и умирало и опет рађало надаље … до мене … требало је времену само да прође …