санакмој

•13. јун 2009 • Оставите коментар

( јасминки )

у времену Наде , а свако је такво
живим као човек што искреност чека,
пребирам по глави догађања бивша,
навиру сећања ко . . . . уснула река.

младост ми је била , па је више нема
код понеких драгих трага и оставих
живот као риба ногу баш немирних
пролете захуктан. много шта зажалих.

и сада пред старост – неминовност личну
неретко се горак предам успомени
помало погубљен – морнар без компаса
док ти живиш себе. . . . . некако у мени .

Птица са маглом у оку

•13. јун 2009 • Оставите коментар

хоризонт ми раван
мами живот мучан
на видику суноврати следе
једном фине једном узалудне
успомене навиру ми бледе

разграната грана од кивија
лептир слеће на скут
листа знаног
глава моја настањена темом:
Промашаји живота ми раног

па сад ,ево, када знатижељан
наду своју ја птицама правдам
да не слажем ,верујем да умем,
затичем се – опет слуђен пишем
о стварима које не разумем

Мрзовоља

•13. јун 2009 • Оставите коментар

Посматрам глисту
испод друге глисте
изнад њих мирисом
раскошан цвет
осећам дах Твој
крај уха мојег
ал волим овај
прегрешан свет

голубе гледам
како се љубе
изнад њих крошња
ко бујан цвет
осећам тело твоје
уз моје
ал волим овај
похотан свет

рибице слутим
под водом морском
крај њих је умишљен
корала цвет
лажеш ме . . .вараш
лудом ме правиш
ал волим овај
неискрен свет

љубав нас маами
погледом сваким
док нас прекрива
птичији лет
ала сам сретан
што ме родише
баш волим овај
сулуди свет

плетиво од речи

•13. јун 2009 • Оставите коментар

умој
интонативно нестабилни свет андреналина
ту помаму од прашине умне
твој осмех изнемоглости
унесе
хармонију немира
ко ономатопеју екстремног размишљања глухоће
тог таоца слободе мишљења

док музика ,ах
та звука ерупција
ево је где жеже бубњиће
лириком обиља

зашто шкиљиш

•13. јун 2009 • Оставите коментар

небо плаво надамном
аја
нити облак
нити птица јесам
ил’ бар дууга шар’на
те се скријем
уоку Твојему

сав неспретан
усамљеник бити

докон, Валетом

•13. јун 2009 • Оставите коментар

у векове загледан протекле
историја . . свуда око мене
често крочим у прастара здања
те у њима ја назирем с(ј)ене

сјаја бившег . . .однело га време
све мачеве, витезе, принцезе
одвезоше разиграни вранци
упрегнути у небеске чезе

сад духови . . ако је вероват
јарцају се одајама празним
урушене таванице зјапе
све одише порукама разним

што се своде : живот је ништаван
мало јеси . . . а заувек ниси
о тананој нити случајности
Судбина нам , пресретнима, виси

стој, или ћу промашити

•13. јун 2009 • Оставите коментар

уочавам
гротескни лик лебдећег витеза
лица искревељена
над крововима града
где се вија мачем трозубим
док
телом Твојим шакама се трудим
да заборав склизнем у други план

ил биће то . . . облакова игра

привид ми се чини
мирисни пупољак цвета каменог
у порталу руине Палате духова препуне
где циком заразном
ноћима плаше оне што лутају

ил биће то . . . зачараност сенки

сумња ми кида живчане нити
док љубав помињеш
ту слатку тајну . . . ока смешљивог

ил биће то . . . суноврат жеља